Урађени пример: описни проблем са одређивањем домена (реални бројеви)

Пуја је имала предивну биљку. Биљка је почела да ниче два дана пре него што ју је Пуја купила и она ју је поседовала 98 дана пре него што је угинула. Највише, биљка је достигла 30 центиметара у висини. У реду, нека h од t означава висину Пујине биљке h, мерено у центиметрима, t број дана од тренутка када ју је купила. Који скуп бројева је одговарајући за домен функције? Питају нас да ли су то цели бројеви, или реални бројеви. Дакле, само треба да се подсетимо. Домен функције, то је скуп свих улазних вредности за које је функција дефинисана. А улази овде, ово је t и то представља број дана и ако убацим t, број дана, у функцију h, добићу висину биљке. Па, размислимо о томе. На почетку, можете рећи, у терминима, 0 дана, 1 дан, 2 дана и може вас навести да кажете цели бројеви. Али зашто не размишљати о једном и по дану или 3,175 дана? Дакле, не видим ниједан реалан...ниједан разлог зашто t не би могао да буде подскуп реалних бројева. Зашто не можете размишљати о, знате, 90...97,99 дана. Дакле, рећи ћу реални бројеви. Па да видимо. Дефинишите интервал домена. Значи t. Да видимо, t ће бити дефинисано до 2 дана пре него што је купила биљку. Дакле, рећи ћу да је t једнако минус 2, све до 98 дана. А t може бити једнако минус 2. То би било 2 дана пре него што ју је купила, или до 98 дана. Па, размислимо о томе. Значи, интервал... укључићу, укључићу минус 2. Укључићу најнижу вредност, дакле, то је зашто користим угласту (средњу) заграду. Да сам желео t да буде веће од, не веће или једнако, ставио бих облу (малу) заграду. Али пошто t може бити једнако минус 2, користићу угласту заграду. И на самом крају, то је 98, и укључићемо 98. Тако да ћу ставити угласту (средњу) заграду тамо такође. Дакле, t ће припадати скупу реалних бројева као такав он припада овом...овом интервалу управо овде. Дакле, минус t...t може бити минус 2 али...тачно, рекао бих минус 2 ће бити мање или једнако t, што ће бити мање или једнако 98. Проверимо наш одговор. Добили смо тачно.