Одузимање разломака са различитим имениоцима

Да видимо да ли можемо да одредимо колико је 4/3 минус 1/5, а ако сматрате да знате да решите то, охрабрујем вас да паузирате снимак и покушате. Дакле, када први пут погледате ово, оно што можда вам упада у око је да овде имамо различите имениоце . Дакле, није очигледно како да одузмемо 1/5 од 4/3 када имате ове различите имениоце, а кључ је да препишете сваки од ових разломака тако да имају исти именилац. А како да одредимо који је тај исти именилац? Па, то ће бити заједнички садржалац за три и пет, а, перфектно, то ће бити најмањи заједнички садржалац за три и пет. Онда, како можемо израчунати то? Па, можемо почети са већим од два броја, рецимо пет и проћи кроз садржаоце и видети када добијемо један који је дељив без остатка са три. Дакле, пет није дељив са три, 10 није дељив са три, 15 јесте дељив са три. Заправо, 15 је три пута пет. Дакле, могу претворити оба ова разломка у нешто кроз 15. Даље, колико је 4/3 ако га претворим у нешто кроз 15? Па, да стигнемо од три до 15 у имениоцу, морамо да множимо са пет. Дакле, ако помножите именилац са пет, ако не желите да измените вредност разломка, морате помножити такође и бројилац са пет. Дакле, морате множити бројилац са пет такође, четири пута пет ће бити 20. Онда, 4/3 је исто што и 20/15. У реду. Сада, како бисмо претворили 1/5 у нешто кроз 15? Дакле, имаћемо 15 у имениоцу. Па, да стигнемо од пет до 15, морамо множити са три. Даље, ако помножимо именилац са три, морамо множити такође и бројилац са три. Дакле, пута три. Један пута три је три. Даље, 4/3 минус 1/5, можемо преписати то као 20/15 минус 3/15. Сада, ово постаје много јасније. Колико ће ово бити? Па, ово ће бити неки број петнаестина. Имамо 20/15 и одузимамо три од тих петнаестина. Дакле, имаћемо, ако имате 20 нечега и одузмете три од тога, имаћете 17 тог нечега. У овом случају, причамо о петнаестинама. Дакле, ово ће бити 17/15. А да смо желели да запишемо то као мешовити број, могли бисмо рећи 15 стаје у 17 једaнпут са остатком два. Дакле, то је један и 2/15. Урадимо још један пример. Да видимо да ли можемо одредити колико је 7/10 минус 5/8. Пет кроз осам. И охрабрујем вас да паузирате снимак и видите да ли можете израчунати то сами. Добро, као што смо видели раније, имамо различите имениоце, а треба да их препишемо тако да они имају једнак именилац, тада, можемо да их одузмемо. И даље, који је заједнички садржилац за 10 и осам а, идеално, најмањи заједнички садржалац? Не мора да буде најмањи, али чини ствари мало једноставнијим. Па, почнимо од већег од два броја и онда тражимо у његовим садржаоцима и проналазимо један који је дељив без остатка са другим, са осам. Дакле, десет није дељив са осам без остатка, 20 није, 30 није, 40 јесте.. 40 је садржалац за 10 и он је садржалац за осам. Заправо, то је најмањи заједнички садржалац за 10 и осам. Даље, можемо преписати оба ова разломка као нешто кроз 40. Дакле, то ће бити нешто кроз 40 минус нешто кроз 40. Минус нешто кроз 40 је једнако са нешто. Дакле, 7/10 је шта кроз 40? Па, да стигнемо од 10 до 40 у имениоцу множимо са четири. Даље, морамо исто урадити са бројиоцем, помножити бројилац са четири. Седам пута четири је 28. Дакле, 7/10 је исто што и 28/40. Сада, урадимо исто то са другим разломком. Да стигнемо од осам до 40 у имениоцу, требали смо да множимо именилац са пет. Осам пута пет је једнако 40. Дакле, ако помножимо именилац са пет, морамо помножити такође и бројилац са пет. Пет пута пет једнако је 25. Дакле, 7/10 минус 5/8 је потпуно иста ствар као 28/40 минус 25/40 и сада ово има смисла у потпуности. То ће бити одређени број четрдесетина. Ако имам 28/40 и одузмем 25 тих четрдесетина, колико четрдесетина ће ми остати? Па, остаће ми 3/40. 28/40 минус 25/40. Дакле, имаћу 3/40. 28 минус 25 је три и завршили смо. 7/10 минус 5/8 је једнако 3/40.