Још о једнаким разломцима

Оно што желим да урадим у овом снимку јесте стварно "варење" идеје да ако имамо неки разломак, док год множимо бројилац и именилац разломка истим бројем, тада ћемо имати једнак разломак. Дакле, размислимо о томе. Рецимо да помножимо именилац овде са 2. Тврдим да док год множимо бројилац са 2, добићемо једнак разломак. Тако овде, именилац је био 6. Дакле, овде, наш именилац ће бити 12. Ако је наш бројилац овде 4, добро, мораћемо да га множимо са 2 поново, множимо наш бројилац са 2, да добијемо 8. Дакле, тврдим да је 8/12 исти разломак као 4/6. А да представим то, дозволите ми да нацртам ово цело. Али уместо да имам 6 једнаких делова, сада имамо 12 једнаких делова. Дакле, сваки од шест можемо претворити у 2. То суштински множење са 2 чини. Сада имамо дупло више једнаких делова. Сада имамо дупло више једнаких делова...дословно, један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, 10, 11, 12... колико од њих је заправо осенчен жутом бојом? Па, један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам... 8/12. И то није ништа магично. Ако имамо дупло више делова, имаћемо дупло више осенчених у циљу да имамо исти разломак целог. А важи и обрнуто. Ово не важи само код множења, такође важи ако поделимо бројилац и именилацса истим бројем, да ћемо имати исти разломак. Дакле, то је други начин да кажемо, добро, шта се дешава ако треба да поделимо са 2? Дакле, ако треба да поделим са 2... значи, дајте да поделим са 2... имаћу 1/2 број једнаких делова. Или, имаћу три једнака дела. И ја тврдим да ако урадим исто са бројиоцем то ће представљати исти разломак. Дакле, 4 подељено са 2 је једнако 2. Дакле, тврдим да је 2/3 исти разломак као 4/6, исти је разломак као 8/12. Па, нацртајмо то. Тако, овде, ово су 6 једнаких делова. Али сада ћемо имати само три једнака дела. Тако да можемо спојити неке од ових делова. Дакле, можемо спојити ова два овде. И можемо спојити ова два овде. И онда, можемо спојити ова два овде. Дакле, наше цело је још увек исто цело. Али сада, имамо само три једнака дела. А два од њих је обојено. Дакле, ово су једнаки разломци. Дакле, велики посао овде почиње са разломком. Ако помножите бројилац и именилац са истим бројем, имаћете исти разломак. Ако поделите бројилац и именилац са истим бројем, такође ћете добити једнак разломак. Дакле, са тим у нашој глави, позабавимо се еквивалентним задатком са разломцима. Размислимо... ако неко каже, у реду, имам 5/25, желим да запишем то као нека вредност, назовимо ту вредност t, кроз 100, колико ће t бити? Па, можемо видети у бројиоцу да стигнете од 25 до 100, морате множити са 4. Дакле, ако желите једнак разломак, морате множити бројилац са 4 такође. Дакле, t треба да буде једнако 20. Значи, t је једнако 20. 5/25 је исто што и 20/100. Али шта ако неко каже, добро, 5/25 је једнако празнина, рецимо знак питања кроз 5? Сада, колико ће то бити? Заправо, урадимо то обрнуто... је једнако 1 кроз знак питања. Добро, могли бисте рећи, гледајте, да добијемо наш бројилац од 5 до 1 морамо делити са 5. Морамо делити са 5 да стигнемо од 5 до 1. И тако слично, морамо делити бројилац са 5. Дакле, ако поделите именилац са 5, 25 подељено са 5 ће вам дати 5. Дакле, ово су еквивалентни разломци. 1/5 је једнако 5/25, је једнако 20/100. ...