Записивање децималних приказаних у мрежи

Речено нам је да сваки квадрат испод представља једно цело. Дакле, овај квадрат је цело, ово је још једно цело, тако да је заједно то два цела. А онда имамо нешто што је мање од целог. И питају који децимални број је представљен осенченом облашћу? Значи, то ће бити два цела и после још нешто. Дакле, то ће бити два запета нешто. И размислимо о томе шта имамо овде. Ово је једно цело, два цела. А затим овде, узели смо цело и поделили га на један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет једнаких делова. Дакле, поделили смо то на десетине. Сваки овај бар је једнак једној десетини а имамо их седам осенчено. Један, два, три, четири, пет, шест, седам. Дакле, ово овде је седам десетина. Дакле, ово ће бити један, два, и седам десетина. Даље, да смо желели да запишемо ово као мешовити број записали бисмо то као два цела и седам десетина, али питају који децимални број је представљен осенченом облашћу? Тако да уместо записа двва цела и седам десетина могли бисмо записати 2,7. Место одмах десно од децималне запете, то је место десетих. Дакле, имамо једно, два цела управо овде. А онда имамо седам десетих, ово је место десетих. И могли бисмо проверити наш одговор. Добили смо тачно. Урадимо још један овакав. Дакле, иста ствар. Који децимални број је представљен осенченом облашћу? Дакле, имамо три цела, а затим је ово цело подељено на десетине, сада је подељено на ове вертикалне барове. Имамо један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет вертикалних барова. Они су једнаки, тако да су квадрати подљени на десетине, а осенчили смо пет од њих. Дакле, ово овде је пет десетина. Значи, то је три цела и пет десетина. Дакле, то ће бити три цела а на место десетих ставићемо пет. 3,5, три цела и пет десета. Можемо проверити наш одговор. Добили смо тачно. Урадимо још неколико ових. Који децимални број је представљен осенченом облашћу? Дакле, овде, да видимо. Имам стотину квадратића. Видите, имам 10 колона и свака од њих има 10 квадратића у себи, дакле, 10 пута 10 једнако је 100. Дакле, имам 100 квадратића овде, једнаких квадратића, дакле, поделио сам их на стотине, и осенчао један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет стотина. Стотина. Онда, како записујем то? Дакле, нула, она је на месту јединица. То је место десетих. А сада сам на месту стотих. И дакле, имамо девет стотих осенчено. Дакле, ово овде би било девет стотих, што је тачно оно што имамо тамо. У реду, урадимо, урадимо још један овакав. У реду, добро, ово је иста ствар. Имамо две стотине осенчено. Дакле, записаћу нула запета, ако бих записао то то би било два десета. То није оно што смо осенчили. Имамо две стотине. Стотине осенчене. Дакле, ово је 0,02 и завршили смо.