Увод у разломке

у овом снимку ћемо причати о идеји разломка. Има много начина да се размишља о разломку. Али, прво ћемо да размислимо о најбазичнијем. Па, рецимо да имам овај квадрат и можемо ово да сматрамо целим (хајде да то запишем). Ово је једно цело, то је комплетан квадрат. Сада, оно што ћу да урадим је да ово поделим на четири једнака дела. Дакле, са једним пресеком, овако, поделићу га на два једнака дела. И са другим пресеком, овако, поделићу га на четири ЧЕТИРИ једнака дела. Дакле, имамо четири једнака дела, и оно што ћу сада да урадим је да ћу одабрати један од ових једнаких делова. Па, рецимо овај део овде, одабраћу њега. Дакле, питање је који део целине је део који сам обојио црвено. Па, то је ЈЕДАН, од ЧЕТИРИ једнака дела. Зар не? Обојио сам један од један, два, три, четири једнака дела. Запписаћмо ово као разломак, ово место представља ЈЕДНУ-ЧЕТВРТИНУ целине. И постоје два начина да мислимо о томе. Можете рећи да је ово ЈЕДАН од ЧЕТИРИ једнака дела, односно можете рећи да је ово цело ПОДЕЉЕНО СА четири, и добили бисте тачно оволико. Хајде сада да урадимо још један. И овај пут, хајде да размислимо како бисмо могли да представимо 1 над 8, значи, 1 над 8. Па, могли бисмо да поделимо ово цело, и у овом случају цело је ова правоугласта ствар. Могли бисмо да поделимо ово цело на осам једнаких делова. Хајде да то урадимо. Овде сам га поделио на два једнака дела, то изгледа прилично добро. И сада бих могао да поделим сваки од ова два једнака дела, како бих добио 4 једнака дела. И онда ако бих поделио сваки од њих на два једнака дела, добићу 8 једнаких делова. И то није потпуно прецизно, очигледно је да сам их цртао руком. Али надам се да ћете стећи осећај. Дакле, сада имам 8 једнаких делова, и одабраћу један од њих. И то ће предствљати једну осмину, могу да одаберем било коју од ових... Али изабраћу ову како бих вам показао да не мора нужно да буде прва. Дакле, још једном, овај квадрат овде који бојим у црвено представља једну осмину од целог. Хајде сада да погледамо још примера које сам унапред обојио... И оно што желим сада да урадите је да паузирате снимак и, било у вашој глави или на парчету папира, запишите... ако узмете да је ова љубичаста ствар целина, који разломак представља овај црвени део? Ако узмете да је овај плави део целина, који разломак представља овај црвени део? Ако посматрате овај жути троугао као целину, који разломак представља овај црвени део? Дакле, охрабрујем вас да сада паузирате снимак. Хајде да погледамо сваки од ових... Па, у случају овог правоугаоника, имамо три једнака дела... И обојили смо један од њих. Дакле, овај црвени правоугаоник представља једну трећину целине. Сада овде, у овоме што личи на питу, на круг... Имамо 1, 2, 3, 4, 5 једнаких делова. 5 једнаких делова, и обојили смо један од тих 5 једнаких делова. Значи, један овај мали комад пите, он представља једну петину целе пите. Сада, овај је занимљив, могли би бити у искушењу да кажете: "Па, имам четири дела, и онда сам обојио један, он мора да представља једну четвртину." Али запамтите! Морају да буду четири ЈЕДНАКА дела. И прилично је јасно када ово погледате... Да овај овде део није једнаке величине као овај део овде или овај део овде, ово НИСУ четири једнака дела. Тако да не можемо рећи да је ово једна четвртина троугла. Не можемо то рећи.