Текуће време:0:00Укупно трајање:8:18

Транскрипт снимка

Оно што желим да урадим у овом снимку јесте да размислим о свим, о свим различитим начинима на које могу представљати податке. Дакле, тачно овде, имамо списак од, и управо користим ово као један облик података, листу резултата ученика на, рецимо, последњем тесту, тако да је Ејми добила 90 посто тачних, Бил је добио 95 процената тачних, Кем је добио 100 процената тачних, Ефра је такође добила 100 процената тачних, и Фара је добила 80 процената тачних. Ово је један од начина да се представе подаци. Запамтите, податак је само очитана информација, и он може бити нумерички попут овог, може бити квантитативан, тако да ви очитавате стварне бројеве, или то могу бити чак ствари. Можете да очитавате податке онакве какве јесу, попут теста и њихова постигнућа би могла бити заснована на, стварно ми се допало, некако ми се допало, није ми се допало, или су можда имали оцене на скали од нула до пет, који би могли бити бројеви, али то су бројеви који мере људска мишљења, за разлику од, овога, где имамо бројеве који служе за мерење њихових стварних резултата. Дакле, то су све различите врсте података, и не желим да улазим у све то, али хајде да почнемо размишљати о различитим начинима за представљање ових података. Дакле ово је један од начина, можете посматрати ово као табелу где имате име, а онда имате и резултат. Тако да имате своју колону имена, и онда имате своју колону резултата. И то могу да конструишем као табелу, дакле, јасно, то изгледа као табела. Тако, то је један од начина, један стандардан начин за представљање података, управо тако. То је заправо начин на који већина традиционалних база података бележе податке, у табелама као што је ова. Али можете то учинити и на друге начине. Тако да би могли снимити то као... Често се зове стубичасти график, или понекад, хистограм, тако бисте могли скор да ставите на вертикалну осу овде, и онда бисте имали ваша имена овде. И хајде да видимо резултате, хајде да видимо, можда ћемо направити ово 50. У ствари, допустите ми да их само обележим. Дакле, ово је 10, 20, 30, то је превелико. 10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, тако да је то... А затим 100, тако да је 100. Један, два, три, четири, пет, то би било 50 управо тамо, и онда можете обележити особу по особу. Дакле, Ејми је добла 90 на испиту, тако да ће бар ићи до 90. Дакле то је Ејми, а онда имате Била, који има 95, тако да ће бити између 90 и 100, па ће то бити управо тамо. Бил има 95, и тако да ће то изгледати овако. Бил, дакле то је Бил. И онда имате Кема, који је добио 100 поена, на испиту. Дакле, уверите се, видите да сам ја рука која црта, тако да то није прецизно као да сам то урадио на рачунару. Дакле, ово управо тамо, то је Кемин резултат. Ефра је добио исти резултат као Кем, тако да ће њен резултат бити, дозволите ми да обојим у Ефриној боји, и то је Ефрин резултат управо тамо. Она је такође добила 100. Дакле, Ефра ... Ефра, и коначно, Фара је добила 80, дакле 60, 70, 80, тако да је Фара добила 80. Дакле, ово је Фарин резултат управо овде. Дакле, ово је још један начин представљања података, и овде га видимо у визуелном облику, али има исте информације. Можете погледати нечије име, и онда очитати његов резултат. Ејми је постигла 90, Бил је постигао 95, Кем је постигао 100, Ефра је постигла 100, Фара је постигла 80. И постоје чак и други начини на који можете добити неке од ових информација. Заправо понекад, могли би да не знате њихова имена, и онда би било мање информација али списак резултата. Професор може рећи, "Хеј, овде има пет резултата од ученика који су приступили испиту." И они су наведени 90, 95, 100... 100, и 80, сада, ако је то наведено, то је све од податка које имамо, ово је мање информација од података који су у овом графикону, или овом хистограму, или података који су дати у овој табели управо овде, јер овде, не само да знамо резултате, него знамо и ко је добио који резултат. Овде, знамо само листу резултата, али чак и да постоје и други начини, и ово није исцрпан видео свих различитих начина на који можете представити податке. Такође можете да представите податке гледајући на фреквенцију резултата. Дакле, учесталост резултата управо овде, тако да уместо навођења људи, можете бележити резултате. Па хајде да видимо, могли бисте рећи да је ово 80, 85, 90, 95, и 100, а онда бисте могли да запишете учесталост којим су људи добили ове резултате. Дакле колико пута имамо резлултат 80? Па, Фарах је једина особа са резултатом од 80, дакле ставите једну тачку тамо. Нико није добио 85, једна особа има 90, па ставите једну тачку тамо. Једна особа има 95, па можете ставити тачку за резултат управо тамо. А онда је двоје људи имало 100. Тако да је ово један и два. Хајде да видимо друго 100 у овој боји, па ћу то записати у боји. Овавезно обележите резултате у боји овако. Дакле ово је још један начин да се представи, и ова оса, можете видети резултате као број. Дакле, ово вам говори колико њих је било са резултатом 80, колико њих са 90, колико са 95, и колико са 100. Дакле, ово управо овде, има исте податке као овај списак бројева. То је само још један начин гледања на то. И када су ваши подаци уређени на било који од ових начина, можете почети са постављањем интересантних питања. Можемо се запитати попут, добро, шта је опсег података? Шта је опсег/распон у подацима? А распон је само простор између најниже тачке и највише тачке. Дакле, опсег у овим подацима, ће бити разлика између најбољег резултата, а највиши резултати су 100, а најнижи резултат, 80, тако да ће опсег бити разлика између максимум, минус минимум. Максимални резултат минус минимални резултат. Па ће бити 100 минус 80 је једнако 20, тако да се даје вам осећај ствари, некако вам даје осећај проширења. Такође се можете запитати, добро, колико људи је постигао испод 100? А ово су само занимљива питања. Испод 100, а можете да ми одговорите на то питање, па, заправо, могли сте одговорити на било које од ових питања са било којим од ових начина представљања података. Ако кажете, колико људи је постигао испод 100? Па, један, два, три? Колико људи је постигао испод 100? Па, 100 је овде, тако да ће то бити један, два, три. Колико људи је постигао испод 100? Један два три. Колико људи је постигао испод 100? Један два три. И тако, на који год начин посматрате, ви бисте добили три. И могли бисте се запитати који је најчешћи резултат? Дакле, најчешћи. И опет, можеш одговорити на то питање са било којим од ових начина представља ових података. Могли бисте гледати полазну табелу и рећи, види, постоји само један 90, један 95, један 80, има два од 100. Тако да бисте рећи, погледајте, најчешћи резултат је 100. Видећете да овде превише, Ви заправо имате два од 100, постоји само један од сваког од осталих резултата. Овде такође видите 2 стотине, а овде је вероватно најјаснија ако гледате по учесталости. Понекад се ово може називати график учесталости.. То се често назива график учесталости. И овде видите, најчешћи је онај који има највише тачака на себи што је 100. Дакле, у сваком случају, то је управо веома, висок ниво прегледа како можете посматрати податке на различите начине да представљате податке, али једна ствар коју стварно желим да видите из овог је да су сви различити начини представљања истих података. И можемо вероватно да измислимо друге начине да се то уради такође.