Урађени пример: просечна стопа промене са графикона

... Над којим интервалом функција у од х има средњу брзину промене од минус 4? Дакле, средња брзина промене, ако размислите о томе, ви дословно рачунате средњу вредност, на пример, у овом делу овде. Нагиб је стварно, стварно стрм. Постаје мање стрм. То је нагиб у великом минусу, постаје мање негативан. Мање негативан нагиб је овде 0. Затим он постаје позитиван, позитивнији и још позитивнији, и још позитивнији. Али када стигнете до ове тачке овде, видите да сте добили нешто од чега сте кренули. Где можете рећи да је промена била 0. А сваки интервал над којим је промена била 0 такође нам говори да ће просечна брзина промене такође бити 0. Дакле, можете видети да просечна брзина промене јесте заиста нагиб праве која повезује две крајње тачке вашег интервала. Дакле, други начин постављања питања над којим интервалом функција у од х има просечну брзину промене од минус 4 јесте, можете ли пронаћи интервал где је нагиб између две крајње тачке интервала минус 4? Па, да видимо изборе које су нам понудили. Овај први интервал је х је између минус један и 1. Дакле, х је између минус 1. Дакле, ово је х је минус 1. Када је х једнако са минус 1, у од х је чак овде горе. у од минус 1 је једнако са 7. А онда када је х једнако са 1, наш график је овде доле. у од један је минус 1. Дакле, колики је нагиб праве која повезује ове две крајње тачке? Значи, колики је коефицијент правца ове праве? Пошто је коефицијент правца ове праве, праве која повезује крајње тачке мог интервала, то ће бити просечна брзина промене над овим интервалом. И видите веома јасно да је нагиб овде, брзина промене од у у зависности од х је минус 4. Сваки пут када се померимо за један у х смеру, померимо се на доле за четири у у смеру. Померамо се за један у десно у х смеру, померамо се за једна на доле у у смеру. Значи, брзина промене над овим интервалом је минус 4. Дакле, нисмо чак морали да гледамо било шта друго, тај ће бити тачан одговор.