Записивање броја као децимални и као разломак

Речено нам је да квадрат испод представља једно цело. Дакле, овај велики квадрат представља једно цело. Изразите осенчену област и као разломак и као децимални број. Па да видимо, узели смо једно цело и поделили смо га на један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет једнаких делова. Свака од ових колона или сваки од ових високих правоугаоника представља једну десетину целог, пошто су они десет једнаких делова на које је квадрат подељен. Значи сваки овај део је десетина и хајде да видимо попунили смо једну, две, три, четири, пет, шест од ових десетина. Дакле, ако сам желео да представим то као разломак рекао бих, ово је 6/10, а ако сам желео да представим то као децимални број рекао бих, у реду, добро, имам нула јединица и имам шест десетих, значи, као децимални број то је 0,6. Урадимо још неколико оваквих примера. Тако, рецимо, у реду, погледајте то. Сада ја имам, да видимо, велики квадрат представља једно цело. Изразите обојену област као обоје, разломак и децимални број. Дакле, шта се дешава овде? Значи, имам десет редова и у сваком реду имам десет квадрата. Значи, десет пута десет. Овде има сто квадрата. Дакле, поделио сам моје цело на сто једнаких делова. Тако да је сваки овај квадратић једна стотина. Значи, овде сма обојио једну, две, три, четири, пет од сто стотих, или бих могао рећи да овде имам пет стотих . Значи, као разломак, записао бих ово као 5/100 а као децимални број могао бих рећи, ох, немам јединице. Немам десете и имам пет стотих. Урадимо још неколико оваквих примера. Дакле, рецимо да сам желео... Да видимо, каже, изрази тачку на правој као обоје, разломак и децимални број. У реду. Па размислимо о томе. Значи ово је 2/10, ово је 3/10. И видите, то је 0/10, 1/10, или ово је 0, 1/10, 2/10, 3/10, а пре сваког, или између сваке две десетине поделили су на десет једнаких делова. један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет. Значи, сваки од ових, сваки од ових малих подеока представља један стоти. Дакле, један начин на који можете посматрати ово је да смо на две десетине, тако да имамо две десетине, а затим ћемо имати једну, две, три, четири, пет, шест, седам стотих. Дакле, можемо посматрати ову тачку као две десетине и седам стотих. Па, заправо, допустите ми да запишем то прво као децимални број. Значи, имамо две дестине и имамо седам стотих. Даље, други начин да посматрамо ово је да имамо 27 стотих. Можете их избројати. Запамтите, сваки од ових подеока је један стоти. Значи, једна, две, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 27 стотих. И већина људи када види овај број неће рећи две десетине и седам стотих. Само ће рећи 27 стотих. Па, како ћете записати 27 стотих као разломак? Па, то је 27/100. 27 кроз. кроз 100. Урадимо, не знам, некако сам расположен. Урадимо још једна овакав. Велики квадрат представља једно цело. Изразите обојену област као обоје, разломак и децимални број. Дакле, већ смо видели, постоји стотину овога. Цело је подељено на стотину једнаких, мањих делова. Значи, сваки од ових квадратића је један стоти, и онда, колико стотих имамо обојено? Значи, ово ће бити десет стотих, 20 стотих, 21 стоти. Дакле, као разломак записао бих то као 21/100. Даље, могли бисте, постоји неколико начина да посматрате то. Ако смо већ упознати са тим, рекли бисмо, у реду, погледајте, две десетине је исто што и 20 стотих, значи, то ће бити две десетине и један стоти, или 21 стоти. Други начин да посматрате то је да је овај први ред овде, да је то десетина. затим овај следећи је исто десетина, тако да имате две десетине, а затим имате стоте, овде. Дакле, на који год начин желите да посматрате то, ово је 21 стотих или два десета и један стоти.